Šta kažu, jel' lego, regres?
I šta kažu, je li?
Hoće li?
Kad će?
Pa baš neće prije septembra?....
Bila su pitanja koja su se postavljala posljednjih nekoliko dana pred godišnje odmore u školama?
Šuškalo se po zbornicama, hodnicima... Šuškalo, ali niko javno ne progovori, niko javno ništa ne reče niko se ne obrati!!! Pa što će oni Sindikat će to njima, uprijet će on opet, jer eto treba on da sve to riješi i hoće ko će drugi?! E, drage moje kolege neka vam je sretan ovaj današnji godišnji, dobro se odmorite i koju paricu pokušajte uštedjeti, jer trebat će nam. Pokazali smo da mogu šta hoće, kako hoće i sa nama do kad hoće. Da krše Zakone ,Pravilnike Kolektivne ugovore i šta već ne.... Oni obmanjivali, oni kršili, a mi ćutali... Njima prošlo, a nama ništa ušlo, u džep mislim jer sve drugo nam je davno podmetnuto ili ko kukavičje jaje ili trojanski konj, svejedno je kako ćete zvati, sve vam ga je to isto...
Nema PARA za regres!!!! Nema para za ono što nas slijedi, ali ima para za seminare , besposličarenja, mlaćenja praznih slama i ubleharenja po kojekakvim destinacijama da li u Kantonu ili van njega... Ima para za unapređivanje, obogaćivanje, ulaganje, educiranje, ma svo moguće manipuliranje javnosti o onom što se radi , a niti je svrsishodno niti korisno... Ali korisni smo mi, ljudi! Korisni i potrebi da dođemo u septembru odmorni, raspoloženi, finansijski sigurni i kao takvi uđemo u učionice .. A hoćemo li??? E ne znam... Pustili smo taj regres do septembra, pa ćemo platu još koji dan poslije, pa može da i ne bude možda, pa može i da... Hm, šta već ne može da može sa ovima...
Nemoj da mi pišete kako mi regres ne treba ili tražim pite preko pogače!!! To je moje i ono što je moje i što čisto zaradim, uradim i odradim, a pola od toga uložim i od kuće donesem u toku nastavne godine za svoje novce platim to njihovo bolje obrazovanje, Bogami želim i hoću da mi uplate!!! Ne daju!!! Ne pitajte me kad će da nam daju regres?!!!
Ne daju nam oni, mi dajemo njima shvatite, a oni nama uplaćuju naše!!!! Razlika je jel da!!! E da smo možda prije ovog godišnjeg napisali iz svake škole dopis ovoj Vladi, da smo se potpisali da smo nešto uradili, mislila bi da će nešto od nas biti... Nismo ćutke smo se razišli, čekajući da li će ili ne da to naše bude do septembra!!! A kad ne brinemo i ne borimo se za sebe i svoje, kako onda da očekujemo da se brinemo za druge? Niko ne progovori niko se ne pokrenu niko ništa ne uradi za ove ljude što ostadoše do septembra da misle?! Da misle i razmišljaju da li će ili neće raditi, ko će ih i gdje primiti?! I onda nemoj da se pitamo za nekoliko godina kada nam djecu počnu učiti možda i učitelji iz Južno Afričkih zemalja , jer u trgovinama i kafanama već nam jesu, a mi??? Mi ćemo da čekamo i pitamo se do septembra Jel lego regres??? Regres nije, ali poskupljenja već jesu...
Pripremimo se da plaćamo cijenu komfora što šutnja se zove!!!!!
IZVOR: